Хајде да градимо мостове пријатељства и пишемо лепа писма.
Ми смо група уметника, нас је шесторо. Живимо у различитим крајевима Русије. Бранко Недимовић, Елена Демина,Сергеј Бесараб, Александар Салтовски, Анастасија Банчева и Сергеј Скуратов. Ми смо различити, али нас уједињује жеља да пишемо и да то делимо са публиком. Наши радови су 'писма' која упућујемо свету. 'Бански двор' је веома пријатно место за то. Позивамо вас да градите дворе пријатељства и пишете лепа писма.
Рођен у Босни и Херцеговини. „Дизајн ентеријера” завршио у Србији, Нови Сад. Факултет завршио у Београду, где је стекао диплому архитекте. Пројектовао и градио у Босни и Херцеговини, Србији, Вијетнаму, Казахстану и Руској Федерацији објекте различите намене и ентеријере. Акварел волим од детињства. Организовао две изложбе акварелних радова: 1988. године у Новом Саду и 2025–26. године у Москви. Живим и радим у наукограду Дубна.
Рођена је у Дубну, Московска област. 1985.године завршила је Калинински политехнички институт. Лауреат конкурса фонда "културно богатство" за 2007.годину. Рад "мелодија ноћи" налази се у музеју сликарских уметности имени М.а. Врубела Г. Омска. Посао " кишни дан. налази се у Александровском уметничком музеју. (Александров, Владимирска област) 2016. године добила је захвалност од Савеза уметника Русије За велики допринос развоју савремене сликарске уметности Р. Ф.
Рођен у Владивостоку, на острву Руски, у породици војног морнара. Завршио средњу школу у Севастопољу. Године 1986. завршио Московски архитектонски институт. Архитекта. Самосталне изложбе акварела у Москви, Севастопољу, Дубни, Кимрима. Тренутно живим у Севастопољу.
Више од 35 година у ликовној уметности. Сликам у различитим стиловима: пејзажи, апстракција, ентеријерне слике, илустрације и сл. Омиљени материјали: акварел, уље, туш, пастел. Осликавам зидове, бавим се дизајном ентеријера и намештаја.
Анастасија је рођена у Дмитрову, Подмосковије. Завршила је Тимирязевску с. - х. академију у Москви. Биолог. Педагог. Кандидат наука из економије и управљања. У творчество је дошла кроз страст према јапанском сликарству тушем и занимања са јапанским и руским мајсторима. Затим - нови хоризонти: уље, акварел и друге технике. Члан Савеза уметника Подмоскова од 2019.године више од 10 персоналних и мноштво колективних изложби у Русији и иностранству. Волим да "ухватим" покрет и емоције.
Фотограф, песник, Почасни члан Савеза фотоуметника Русије, предавач фотографије. Радио као фоторепортер градских и обласних медија. Учесник и дипломата бројних међународних, савезних (бивших совјетских), руских фотоизложби и конкурса.
Бранко Недимовић
Архитекта, сликар, дизајнер ентеријера.
Рођен у Босни и Херцеговини (без личног пристанка). Средњу школу и „дизајн ентеријера“ завршио у Србији, у Новом Саду. Факултет завршио у Београду, где је стекао диплому архитекте. Пројектовао и градио у Босни и Херцеговини, Србији, Вијетнаму, Казахстану и Руској Федерацији објекте различите намене, као и ентеријере. Акварел воли од детињства. Организовао је две изложбе акварелних радова: 1988. у Новом Саду (Србија) и 2025–26. у Москви. Живи и ради у научном граду Дубни.
Рођена је у Дубну, Московска област. 1985.године завршила је Калинински политехнички институт. Лауреат конкурса фонда "културно богатство" за 2007.годину. Рад "мелодија ноћи" налази се у музеју сликарских уметности имени М.а. Врубела Г. Омска. Посао " кишни дан. налази се у Александровском уметничком музеју. (Александров, Владимирска област) 2016. године добила је захвалност од Савеза уметника Русије За велики допринос развоју савремене сликарске уметности Р. Ф.
Рођен у Владивостоку, на острву Руски, у породици војног морнара. Завршио средњу школу у Севастопољу. Године 1986. завршио Московски архитектонски институт. Архитекта. Самосталне изложбе акварела у Москви, Севастопољу, Дубни, Кимрима. Тренутно живим у Севастопољу.
Више од 35 година у ликовној уметности. Велико практично искуство у стварању слика у различитим стиловима: пејзажи, апстракција, ентеријерске слике, илустрације и др. Слика акварелом, уљем, тушем, пастелом. Осликава зидове, бави се дизајном ентеријера и намештаја. Ради у струци као фриленсер. 1990-их година завршио је Суздалску уметничко-рестаураторску школу. Члан је заједнице пљоских уметника (од 2016. године) и Савеза акварелиста Русије (од 2025. године). Редовно учествује на изложбама ових удружења. Многа његова дела налазе се у приватним колекцијама у Русији и иностранству.
Александар Л. Салтовски — Манастир Александра Невског
Акварел, папир. 25х40 2023
Александар Л. Салтовски — Манастир у Суздаљу
Акварел, папир. 42х32 2024
Александар Л. Салтовски — Новембар у Абхазији
Акварел, папир. 55х30 2025
Александар Л. Салтовски — Јесен
Акварел, папир. 50х40 2023
Александар Л. Салтовски — Отапање
Акварел, папир. 45х30 2024
Александар Л. Салтовски — Облачан дан
Акварел, папир. 55х17 2025
Александар Л. Салтовски — Платанова алеја
Акварел, папир. 46х36 2022
Александар Л. Салтовски — Поплава у Суздаљу
Акварел, папир. 53х29 2023
Александар Л. Салтовски — Река Каменка
Акварел, папир. 35х19 2023
Александар Л. Салтовски — Село Спаско
Акварел, папир. 55х36 2023
Александар Л. Салтовски — Косидба у Гљебовском
Акварел, папир. 55х34 2022
Анастасија Банчева
Уметник, педагог
Анастасија је рођена у Дмитрову, Подмосковије. Завршила је Тимирязевску с. - х. академију у Москви. Биолог. Педагог. Кандидат наука из економије и управљања. У творчество је дошла кроз страст према јапанском сликарству тушем и занимања са јапанским и руским мајсторима. Затим - нови хоризонти: уље, акварел и друге технике. Члан Савеза уметника Подмоскова од 2019.године више од 10 персоналних и мноштво колективних изложби у Русији и иностранству. Волим да "ухватим" покрет и емоције.
Фотограф, песник, почасни члан Савеза фото-уметника Русије, предавач фотографије, један од организатора фотоклуба „Владимир“ и међународног дечијег омладинског фестивала „Младост Русије: за мир и међусобно разумевање“, члан жирија многих руских и страних концера. Око 10 година радио је као фоторепортер градских и регионалних медија. Учесник и дипломата бројних међународних, савезних, руских фото-изложби и концера. Аутор 15 самосталних изложби у иностранству и Русији, учесник многих групних фото-изложби. Аутор албума „Само трен“, „Лицем ка Русији“, „Наранџасто детињство“. Радови се чувају у Владимиро-Суздаљском музеју-резервату, Руском државном архиву филмских и фото-докумената, Муромском историјско-уметничком музеју, Државном музејско-изложбеном центру РОСФОТО, Руском државном музеју, као и у приватним колекцијама у Немачкој и САД.
Обраћање аутора пројекта „Писма из Русије“ посетиоцима сајта Драги пријатељи! Дошло је време да вам се обратим и испричам о ономе што је већ урађено и што се и данас наставља: што се црта, пише и ствара у оквиру пројекта „Писма из Русије“. Пројекат и уметнички покрет „Писма из Русије“ основао сам са једном једноставном, али веома важном идејом: да у различите земље света донесемо писма наших талентованих уметника, покажемо њихово стваралаштво публици у Русији, блиском и далеком иностранству и кажемо свету шта умемо да створимо у уметности. Зашто управо сада? Зато што је данас, више него икада раније, важно да разговарамо једни са другима кроз уметност, кроз писма доброте, поштовања и разумевања. Имамо један свет, једну планету, један живот и једну једноставну људску жељу: да се родимо, растемо, живимо и останемо људи. Иначе се може догодити да више не буде никога коме би се писма писала. Прво писмо ван граница Русије За прву инострану изложбу изабрао сам прекрасну земљу — Републику Српску и њен главни град Бању Луку, град на реци Врбас. То је место са невероватном и сложеном историјом. Овде се преплићу трагови древних цивилизација, римских путева, илирског и османског периода, средњег века, аустроугарског периода и бројних историјских сукоба. То је земља, народ и град који се нису плашили своје историје и који су увек покушавали да је достојанствено и поносно проживе, сачувају и одбране. Наравно, за то је често требало платити велику цену. Али овај народ наставља да живи, верује и ствара. То је народ који с пуним правом има свој грб, своју заставу, своју молитву и своје сећање. Бања Лука је град у којем се чују и српске и руске речи, где звона не ћуте, где једни поред других постоје различите културе и традиције. Управо овде је настало прво инострано „писмо“ нашег пројекта. Изложба у Бањој Луци 16. јула 2026. године у прекрасном културном центру „Бански двор“, смештеном у самом центру Бање Луке, отворена је изложба „Писма из Русије“. Поставка је била распоређена на два спрата. Поред мојих радова, као архитекте, дизајнера ентеријера и акварелисте, на изложби су била представљена дела петоро уметника из Русије. Међу учесницима су: Анастасија Банчева — уметница која ради акварелом и тушем, између осталог и у јапанској техници. Изузетно креативна ауторка са широким спектром уметничких техника и сопственим погледом на уметност. Александар Салтовски — акварелиста и дизајнер. У његовим радовима посебно место заузимају руска зима, архитектура и историјски мотиви, међу којима је и акварелни грб Суздаља. Сергеј Бесараб — архитекта и акварелиста, аутор сопственог уметничког света у којем се појављују крошње замишљених шума, напуштени пристани и посебна атмосфера руске провинције. По месту рођења је Севастопољац, а по духу — човек велике унутрашње слободе. Јелена Дјомина — ученица познатог сликара Сергеја Дјомина. Али истовремено је одавно постала самостална уметница са великим „У“. Њен свет је техника уљаног сликарства. И, наравно, Сергеј Скуратов, фотограф чије је име добро познато далеко ван граница једног града. Фотограф који стално учествује на изложбама и кроз објектив свог фотоапарата приказује Русију. Није све испало онако како је било планирано Свака изложба у иностранству је сложен организациони посао који захтева време, средства, документа, путовања и огроман број људских напора. Нажалост, на отварању у Бањој Луци могла су да присуствују само два учесника из Русије — уметница Анастасија Банчева и фотограф Сергеј Скуратов. За мене је то било изненађење и, признајем, било ми је непријатно. Посебно зато што су организатори у Бањој Луци морали да одговарају на сасвим логично питање: „А где су ваши руски пријатељи?“ А иза сваког учесника стајали су велики организациони рад и трошкови. Александар Салтовски и Сергеј Бесараб нису успели да пронађу време за путовање. Јелена Дјомина је, због личних околности, остала у Русији. Било је и других ситуација. Још на самом почетку пројекта, због свог понашања, два потенцијална учесника изгубила су место у пројекту. Међу њима је била Марина Мишченко. Разлози за ову одлуку нису ми у потпуности познати. Неочекивана је била и прича са младом уметницом Арином Бељајевом, која тек започиње свој пут у свету уметности. Из мени неразумљивих разлога и она је напустила тим. Много сам јој помагао на том путу и искрено веровао у њен таленат. Зато ми је посебно жао што су нам се путеви разишли. Вероватно се и то дешава. Не стигну сви до првог писма. Неко оде раније, неко дође касније. Али писмо ипак мора бити написано. Писма настављају да живе Упркос свим потешкоћама, изложба је одржана. Публика ју је добро прихватила, добила је широку медијску пажњу у локалним медијима и наставила свој живот и након отварања. Пројекат „Писма из Русије“ не завршава се у Бањој Луци. Он се наставља. У измењеном саставу наставиће свој пут, а заједно са њим појављиваће се нова писма — из Русије у Србију и друге земље, а једног дана, надам се, писма из Србије и других земаља стићи ће код нас. Или писма, или меци. Ми бирамо. Ја верујем управо у писма. Зато што је писмо разговор човека са човеком. То је могућност да о себи говоримо не кроз пароле, већ кроз боју, линију, фотографију, архитектуру и уметност. Следећа писма из Русије ускоро ће бити упућена новим гледаоцима. И ви ћете сигурно сазнати за њих. Захвалност Бањој Луци Посебну и огромну захвалност желим да изразим генералном директору културног центра „Бански двор“ Младену Матовичу, његовој десној руци и дивном човеку Слободану Видовићу, као и свим запосленима у центру — Александру, Сашки, Бориславу и свима који су учествовали у припреми и реализацији изложбе. Посебно желим да захвалим Славки Миросављевић за рецензије. Посебно ћу памтити интервју са водитељем алтернативног програма. Његова питања и однос према пројекту били су прави поклон. Хвала Сашки — дивној девојци која је успела да повеже људе и реши огроман број организационих питања. Хвала „Банском двору“. На неко време он је заиста постао наше заједничко двориште. Господину Младену и свим његовим запосленима — дубок наклон. Хвала публици и грађанима Бање Луке. Код вас смо се осећали као код куће. Посебна захвалност припада старешини храма који нас је топло примио и увек настављао разговор са нама у живој, отвореној и гостољубивој атмосфери. Постоје градови из којих човек жели да оде. А из Бање Луке ми се уопште није одлазило. У овај град човек може само да се заљуби. Пријатељи Хвала мојим драгим пријатељима Зорици и Илији. Хвала вам за време које сте нам поклонили, за путовања, за песме, за радост и за то што сте много тога радили једноставно од срца, не рачунајући ни време ни сопствене трошкове. Хвала мом руском пријатељу Ивану, који је оставио своје обавезе и дошао да нас подржи. Људе великог срца немогуће је укинути, заборавити или заменити. Хвала мом старом пријатељу Зорану из Београда, који је дочекивао учеснике на аеродрому, испраћао их даље и помагао онда када је помоћ била посебно потребна. О својим утисцима са путовања и изложбе још ће говорити сами учесници. А то значи да писма настављају да живе. Хвала огромно дивној девојци Анастасији Шчерби, графичком дизајнеру сајта „Писма из Русије“, која је у најважнијем тренутку преузела посао који је претходни дизајнер оставио и уложила сву своју снагу да резултат буде достојан. Да, њу треба подсећати )) Али немогуће је не бити поносан на њу!! Хвала свима који су до последњег тренутка веровали у идеју са називом: „Хајде да градимо мостове пријатељства и пишемо једни другима лепа писма!“ Неки путници остају, други одлазе. Неки људи долазе, други напуштају тим. Али „Писма из Русије“ нису прича о појединачним људима. То су писма талентованих и слободних људи који су способни да бране заједничку идеју — да разговарају са светом кроз уметност. Свако писмо може имати свог аутора, свој рукопис и своју судбину. Писма су различита. Нека су написана са топлином. Нека — са болом. Нека остају без одговора. Али најважније је да наставе да стижу. Писма из Русије се настављају. Аутор пројектаБ. Недимовић
„Са три прста“ у Дубни
Изложба-шетња Бранка Недимовића Од 7. августа до 6. септембра 2026. године у Дубни је одржана изложба-шетња „Са три прста“ — пројекат архитекте, дизајнера и уметника Бранка Недимовића. Назив изложбе постао је својеврсна формула ауторовог стваралаштва. Три прста представљају три правца која већ дуги низ година постоје један поред другог и непрестано се међусобно прожимају: акварел, архитектура и дизајн. Бранко Недимовић је архитекта по образовању, дизајнер по позиву и уметник по природи. У његовом стваралаштву ове три улоге не сукобљавају се, већ воде сталан и плодоносан дијалог, градећи јединствен уметнички језик. Изложба у два простора Пројекат је истовремено био постављен на две локације у Дубни. У Дому културе „Мир“ представљен је акварелски део изложбе, док су у Универзалној библиотеци „Д. И. Блохинцев“ била изложена дела повезана са архитектуром и дизајном ентеријера. Таква подела није била случајна. Сам простор изложбе постао је наставак њене основне идеје: представити Бранка не само као уметника акварелисту, већ и као архитекту и дизајнера. Две локације претвориле су изложбу у праву шетњу кроз различите стране једног стваралачког света. Бранков акварелски свет Архитектонско образовање дало је Бранку посебно поштовање према форми, разумевање простора и истанчан осећај за пропорцију. Међутим, та знања нису остала само у цртежима и пројектима, већ су прешла и у сликарство. У његовим акварелним пејзажима природа постоји готово као архитектура светлости. Аутор ради слободно, широким потезом, допуштајући води и боји да задрже природност и покрет. У радовима се често појављују жути, наранџасти и плави акценти, док бела површина папира постаје равноправан део композиције, простор светлости. Пејзаж за Бранка није романтизована декорација. То је стање природе ухваћено у одређеном тренутку. Светлост овде не само да осветљава призор, већ га и организује. Иза спољашње слободе акварела осећа се архитектонска прецизност: способност да се виде простор, ритам, равнотежа и композиција. Архитектура, дизајн и акварел — из једне душе На питање којим би трима речима могао да опише свој уметнички језик, Бранко одговара: „Вероватно ‘са три прста’. Први је акварелски. Други је архитектонски. А трећи ентеријерски. Све из једне душе.“ Управо је ова мисао постала основа изложбе. Овде не постоје одвојено уметник, архитекта и дизајнер. Постоји један аутор и један начин посматрања света, који се изражава кроз различите форме. Како сам Бранко признаје: „Од првог дана са мном је моја верна муза — архитектура, а моја деца су акварели.“ Изложба као простор разговора
Један од најважнијих делова пројекта биле су креативне дебате, које су се одржавале током трајања изложбе. То нису били формални разговори стручњака пред публиком, већ отворене и живе дискусије уз активно учешће гостију и посетилаца. По први пут у оквиру овог пројекта, такав формат омогућио је да се професионални погледи архитеката, дизајнера и уметника повежу са интересовањем људи којима је важно да разумеју шта се догађа унутар сваке од ових области. Модератор првих дискусија била је Анастасија Шчерба, док је сусрет посвећен акварелу водила Јелена Трајан. Ови разговори били су директни, живи и отворени. Нису стављали коначну тачку, већ су, напротив, остављали врата отворена за даљи дијалог. У средишту разговора нашле су се три теме:
„Ентеријер — пиџама архитектуре, или…“
„Куда иду цигле?“
„Акварел без права на грешку“
Затварање изложбе
Изложба је завршена свечаним затварањем, које је постало још једна прилика за сусрет и сумирање утисака са ове необичне шетње кроз три стваралачка света. За аутора је било посебно важно то што је изложба одржана управо у Дубни — отвореном, пријатељском и гостопримљивом граду. Бранко Недимовић посебно је изразио захвалност свим колегама, учесницима дебата и посетиоцима који су пажљиво слушали, постављали питања и активно се укључивали у разговоре. Посебне речи захвалности упућене су Елеонори, Јелени и Олги, захваљујући којима је организација изложбе реализована на високом нивоу, као и Андреју Владимировичу за подршку пројекту. Посебну захвалност аутор је упутио Анастасији Шчерби, која је први пут узела микрофон у улози модератора и водила креативне дебате са истанчаним осећајем за тему и дијалог. Три правца. Један аутор „Са три прста“ постала је много више од самосталне изложбе. Претворила се у простор сусрета уметника и посматрача, архитектуре и сликарства, професионалног разговора и живе људске реакције. Био је то пројекат о томе како различити стваралачки правци не морају да се такмиче, већ могу да се допуњују. Акварел. Архитектура. Ентеријер. Три правца. Три прста. Једна рука. Један аутор.